Omladina i njena književnost (1848—1871)

ЗОВАН_ СКЕРЛИЋ

752 с ~

пошао на Сабор са речима: „Идемо да поповима капу кројимо.“

Борба је у велико била заподенута на Сабору од 1864. Милетић и његови пријатељи траже да се прво реши питање о црквено-школској аутономији, просветним установама, народним Фондовима, како би што више извукли права за сам народ и његове мирске представнике, па тек онда да пређу на избор патријарха, који је калуђерима изгледао главна ствар. „Најпре народ п црква, говорили су народњаци, па онда патријарх-митрополит.“ Световар Милетић је говорио: „Наши су архијереји толико пута народ наш обмањивали, ствари народне хотимице заустезали, и одуговлачили, да ће и наш новоизабрани поглавар црквени, докопавши се једном митрополитског престола, исто тако поступати као и његови претходници,“ И нови патријарх није много чекао па да стане замахивати „духовним бичем“, како је сам говорио, и још више ваоштравати односе између службених представника Цркве и напредних и световних елемената у народу.)

Изгледа да је Јакшићева Сеоба Србаља била прва стрела против јерархије. Песник, који је доцније написао Јана Хуса, никада није много“марио ва уподлу чету калуђера“, и у својој драми представио је Првосвештеника као народног издајника и тровача:

5) Врло мали део свештених лица остао је до краја са Омладином. Такви су били архимандрити Нићитор Дучић и Василије Пеллгић, који су прво били патриоти па после калуђери. Такав је био и срблјански калуђер Филлрет, који је писао против поста и говорио: „И ја бих Богу веома згрешшо, кад не бих омладинским борцима за напредак припомагао оним што ми је могућно...“ >