Omladina i njena književnost (1848—1871)

266 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

аферима и калуђерског благослова.“') Глиша Гершић, на светосавској беседи у Новом Саду 1868, тврди да уаристократско-јерархијски дух грчког становништва остаде у српском свећенству иза Светог Саве; они начинише касту која беше у свези са владаоцем на супрот народу... Српско свећенство је подржавало систему туторства у српској држави, те је у многом допринело томе те српска држава пропаде““) Застава, у току 1869 године, доноси низ чланака (0д ког грози српском народу и православној вјери прађедовској опасност, и налази да су им главни непријатељ патријарх и калуђери.

Нису само то била индивидуална мишљења, смелости мисли у појединаца. Тај дух поступно се развијао и на омладинским скупштинама, у Омладини као у целини, и Омладина исто онако удара. на „црквену бирокрацију“ као и на удржавну бирокрацију“. Прве омладинске скушштине отпочињате су призивањем светога, духа у цркви. Али на омладинској окупштини у Великом Бечкереку већ је било дошло до сукоба између слободних мислилаца и црквених људи. Један поп је ставио питање: ује ли то“омладински не ићи у свету цркву #! Или зар не предвиђате, браћо, отуда никаквијех злијех последица 2! Или зар Омладини, народу српском не треба вшне црква 2)« На то му је из редова омладиноких одговорено: уми нисмо више деца“, а његови предлози“) да се омладинске беседе не при= ређују у очи недеље и празника и да Омладина

') Јован Скерлић: Јаков Игњатовић. Београд, 1904, стр.42—43.

2) Матица, 1868. стр. 48.

") Писмено питање Богдана Кузмановића, из Орпске Кларије,

„пароха и конзистор. савјетника, члана уједињене Омладине српске,“ Архива омладинског одбора у Новом Саду.