Omladina i njena književnost (1848—1871)

5 со —

ОМЛАДИНА ПН ЊЕНА КЊИЖЕРНОСТ

пздаје п књиге са религиозним садржајем, одбијени су. Један омладинац, уз одобравање велике већине скупштине, одговорио је да цркву не сачињавају учетири зида и ређања „амин“ и „господи помилује „Релиђија п црква са њеним догмама није све једно. Сваки има релиђију, и може о тим отварима мислити по индивидуалној слободи.“ Други један омладинац поменуо је „да многи попови сматрају богослуженије као го механичан посао и врше га као нека машина.“ Лаза Костић) енергично удара на поповеку „кажу“, прави каламбуре како попови, у место да шире духовно благо по народу, збирају и духовно и дуговно благо, и тврди да народ има право да каже: „нисам ја у мојој цркви, моја је црква у мени.“ Скупштина, је најзад решила да она не мисли ратовати са црквом, али тражи од њених служитеља, да „једном схвате дух хришћанске цркве.“

Иста та мисао нашла је лепа израза код Змаја, који осуђује оне који Бога славе воском, тамњаном и вејтином, који праве крстове од шећера и мрт-

- вима кувају кољиво, док убоги немају хлеба да једу. Права црква, то је просвета која од деце ствара праве људе: -

Створи од њих дику свету, нека буде прква жива,

Коју вихар не открива, коју време не подрива,

'(Створи од њих бедем роду, јер се српско небо мути...

А Владимир Јовановић, у својим Основима снаге и величине србске, |870, године ударао је на веру догмата, која проповеда послушност и некретност, 1) У својој књизи '0 Змају Јовану Јовановићу (стр. 12) Костић прича како је као ђак седмога разреда гимназије написао „тему у немачким стиховима“ „у славу материјализма -— материјадистичке Фи-

0“ лозофије = против идеализма, наиме против клерикализма.“