Omladina i njena književnost (1848—1871)

У а и

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

идеал пада у борби са суровом стварношћу. Илузије, утопије, снови и идеали били су прегажени " немилосрдним пи бруталним актом. Место сањарија _ и утопија, дошло је доба индустрије, спекулација, предузећа, новца, борбе за опстанак и култа материалнога успеха. Целом Европом је стао дувати ветар из Енглеске, земље разума, трговачког егоизма, политичке економије, контоара и цифара, и уније се мислило. више на ширење идеја но на отварање пијаца, и место апостола човечанскога. братства дошли су трговачки агенти,“

Наука, која је од ХУТ века почела нагло. напредовати, од краја ХУП века почиње своју готово апсолутну владу над духовима. Лаплас је већ могао одговорити Наполеону, када га је овај литао зашто у његовом космогонском систему нема Бога: „Господару, та ми хипотеза није потребна.“ Дарвин, Спенсер, Хекел развијају идеје Ламарка и Гетеа. Старе традиције се руше, нова открића и учења поколебала су стари антропоцентризам, и човек није више пали Бог, као у доба романтичара, но једна врста из животињског света, једна алка на ланцу стварања. Закон и борбе за опстанак, одабирања, прилагођавања, налазе примене у историји, социологији, политичкој економији, етици, и цела се наука из основа револуционише. Не траже се више први и последњи узроци ствари, све оно што је ван граница људскога сазнања, све што је трансцендентално и припада метафизици. Научни метод посматрања и експериментовања, емпиризам и повитивизам постају методи мишљења мисаонога ч0вечанства. Тај научни, позитивистички дух прелази и на књижевност, која, некада идеалистичка, постаје реалистичка.