Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 288.

када губиле од своје силе над духовима и важности у књижевности. У целој првој половини Х]ТХ века он је за Србе био „Сократ Србски“, „пророк србски“, како га је раније називао Павле Соларић. Педесетих година издато је популарно издање Доситијевих списа. Омладина је Доситија Обрадовића ' сматрала као члана своје Свете Тројице, где су друга два места заузимали Свети Сава и Вук. Ина омладинској скупштини у Београду, 1867, изнад говорничке трибине стајала је слика Доситијева. Сем тога, старија, „објективна“ поетска школа није тако лако полагала оружје. Педесетих година њен најкрупнији и најбољи представник, Јован Ст. Поповић, произвео је најбоље песничко дело целе старије школе, Даворје. Чак и шездесетих година. када је омладински дух тако силно преобладао, представници старије школе, Јован Хаџић, Борђе Малетић, Никанор Грујић и Малија Бан нису били књижевно мртви, и често се нису давали пред млађима. А исто тако, у тренутку када је романтизам код нас био у највећем јеку, јавља се сасвим нов духовни и књижевни правад. Романтизам је у Француској почео опадати од 1840, у Немачкој је увенуо после 1848. Западни романтизам био је буна врелога осећања противу ладнога, равума, прекипелог лиризма противу сувог рационализма, бујне маште против студене анализе. Али у том великом двобоју између срца п духа, победа. је остала на духу. Од 1850 године МУЗУТЕЦ и живот у Европи окреће се путем позитивизма и науке. Револуција од 1848 године била је промашила, оно силно одушевљење и племенити идеализам није дао непосредних корисних резултата, видело се да није довољно хтети па моћи, и да још

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ. 18