Omladina i njena književnost (1848—1871)

[10] 54 с>

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

|

нађује, по сред тога доба, када се падало на коленг пред успоменама прошлости п пливало у мору патрпотске сентименталности. Историјска прошлост ту се не приказује у нимбу поезије, но као доба сурових династичких, Феодалних и верских ратова, када су се народи клали и истребљивали не знајући ни сами зашто; као доба куге, лепре, заразних болести које су целе вароши затирале, као море суза и крви. Славна прошлост српска! То је доба када су синови ослепљавали оцеве да би што пре дошли на упражњени престо; када су владаоци један другом вадили очи, а црквени оци, кроничари. звали их „христољубивимс“ и , благоверним“ и писали њихова ухвалнаја, житија.“ 'Тада се властела крвила међу собом на леђима, народа, и престала са својим отаџбиноубилачким завадама тек онда, када је земља пала у руке туђину. Тада „Јерина Смедерево гради“ п поколења народа пропадају у кулуцима и под теретом намета. Тада се наРодни идол Краљевић Марко у турским редовима. тукао противу Хришћана, а деспот Стеван Високи водио Србе у помоћ Турцима противу Хришћана. „Старо добро доба“, то је доба сталешке неједнакости, када је себар био ствар властелинова, када је јачи имао право над животом и имаовином слабијега; то је доба чупања језика јеретицима и спаљивања вештица. Златни век не треба тражити за нама но пред нама; као што је говорио СенСимон: рај није у прошлости, он је у будућности.

У томе погледу исто је тако значајан предговор омладинца Илије Вучетића српскоме преводу Дима Ивана Тургењева, романа упереног противу плитког „славенофилства«“, Фразеолошког народњаштва, површног одушевљења, реторске и сенти-