Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ

Паз) > 1 ~

менталне политике, противу свију оних мана од Нојих је Омладина у велико патила. „Има људи који мисле, вели преводилац, да ће љубав према народу свом посведочити тиме, ако му само пре-. узносе његове добре стране, ако у звезде кују и оне уображене врлине, којих народ и нема или које би му се пре у мане могле урачунати. Тако се никад неће народу користити, тако се никад неће припомоћи напретку његовом. Прави и искрен пријатељ свом народу је онај, који се не устручава, да отворено и безаворно казује народу све мане и погрешке, које му трују душу и тело њеГово, које му подгризују корен живота, које прече слободно развијање и прави и истлнити напредак његов....“. Крајне је време „да један пут нестане оног бесмисленог и сујетног разметања, а место њега да наступи прави и озбиљан рад; да престанемо једно говорити,-а друго радити, него да нам речи и дела буду једно с другим свагда у саГласности; да буде мање празних речи и голих Рраза, а више дела; да престанемо губити се у бесмисленим сањаријама о сјајној будућности врпској, која нас не знам откуд „чека“, већ да место тога учимо, мучимо се, озбиљно, заједнички и споразумно радимо, па ћемо онда ојајну будућност сами себи створити.<") Не треба губити из вида да је тај роман са таквим предговором изишао 1869 године, у почетку рада Уједињене Омладине Српске, и у издању пештанске Преоднице, једне од најактивнијих и најзначајнијих дружина омладинских. ђ) Дим од Ивана Тургењева. Збирка одабраних превода. Издаје Шреодница. () рускота превео Илија Вучетић. Пешта, 1869, стр. ХИТ ХТУ, ХУЈЕ |