Omladina i njena književnost (1848—1871)

280 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

од спахија, грађана од владе, народа од чиновништва, жене од породичне тираније, мисли од традиције. То је борба за слободу на свима пољима. По неограниченој вери у разум, по оптимистичком одушевљењу и вери у недогледни напредак ховечанства, по грозничавом раду на општем преображају, шездесете године у Русији подсећају на ХУШ век у Француској. Само, место енциклопедиста и „Филозофа“ дошли су позитивисти и материалисти, и ћоплљбје ћотте се зове „пролетвр што мисли,“

Као у Француској у ХУШ веку, тако и у Русији око 1860 и 1870 године наука се диже као 1404, нарочито природне науке долазе до уважења. Као и онда, држи ов да све 340. долази што је разум спутан, што човек не зна и не сме да мисли. Опште је уверење да после духовног ослобођења мора доћи пи материално ослобођење, да ће срећа неизбежно морати сићи на земљу, када се све идеје и све установе подвргну општој и радикалној критици, када се све из основа преуреди по заразума Илбалје бити као Базаров у Оцевима и деци Ивана Тургењева, „човек који на све гледа са тачке критика; човек који не клања никаквом ауторитету и не признаје никаква начела, па ма како она велика била, док их не испита, <

Ради свега тога, потребно је да човек мислилац и критичар има јасан и тачан поглед на свет: добра Физика то је добра етика, добра политика, разумно друштво. Ширење истина природних наука јесте најбољи начин да се потпуно раскрсти са прошлошћу, ослободи њенога терета и окова, и да се људи, ослобођене мисли п ведрих погледа, оспо-