Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 981

собе за срећан и разуман живот. Велики научни п позитивистички покрет од 1850 даје обилате хране свим идејама. То је златно доба модерне науке, радова и открића Дарвина, Хелмхолца, Тиндала, Вирхофа, Лајела, Фарадиа, Хекела. Русија, која види снагу Запада у количини знања иу његовим научним идејама, широм отвара врата, западној науци и просвети.

Дела Огиста Конта, Спенсера, Џ. С. Миља, Дарвина, Бекла преводе се и постају нека врста еванђеља. Али како су неофитима потребна, општа, и упрошћена решења сложених питања природе и живота, то немачка материалистичка Филозофија заузима пуну владу над духовима. Бихнер, Фогт, Молешот и Фајербах постају божанства „нове науке“. Литографисан превод Бихнерове Силе и материје у свима је рукама, и није био усамљен онај нихилист у роману Достојевског, који је место иконе ставио слику Бихнера, и пред њоме запалио кандило.

»Нова наука“ у Русији се своди на ово неколико основних идеја: у Филозофији материализам, вечност природе, јединство природних сила, сво-. ђење свега на првобитну материју, објашњавање свега природно-механичким законима. У етици утилитаризам: добро и широко схватан лични интерес ставља се као највише морално начело; лична срећа могућна је само у срећи других; морал има само једну санкцију, друштвену корист, рад на стварању таквог моралног друштва, где би свака јединка уживала, подједнак део општега човечанскога блага. У естетици — реализам, чак и одрипање уметности; држи се да стварност стоји далеко више над уметничким творевинама, да је једини циљ уметности што верније подражавање