Omladina i njena književnost (1848—1871)

304 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

лење, жељно рада и пуно љубави за књижевност. Новосадски књижевни листови већ су имали прилично србијанских сарадника, и ништа није билом природније и потребније но да и београдски писци покрену свој лист. И тако 1865 Стојан Новаковић отпоче издавати Вилу.

Око Виле су се били сакупили махом писци родом из Србије, или бар стално настањени у Србији: Љубомир П. Ненадовић, Чедомиљ Мијатовић, Милан Кујунџић, Владан Борђевић, Живојин Жујовић, Мита Ракић, Радмило Лазаревић, Лаза К. Лазаревић. Карактеристично је да су сви ти Орбијанци махом радили у прози, док је поезија, са "малим изузетком, непрестано била, у рукама писаца из Војводине: Јована Јовановића, Ђуре Јак-) шића, Симе Поповића, Исидора Ћирића, Мите Петровића. Стјепан Митров Љубиша ту преводи Ариоста у стиху народних песама, Лаза К. Лазаревић преводи чланке из природних наука, Драгиша Станојевић огледа се на цоезији, на коју ће бе вратити после тридесет година, Чедомиљ Мијатовић даје историјске приповетке т реторске историјске студије. :

Као и Матица, Вила већ има нечега озбиљнога у себи. Она је нешто педагошка, професорска, радо се бави природним наукама које све више

зимају маха, ФилозоФијом, п то ФилозоФијом псторије, питањима о личном ин народном васпитању... Њени ауторитети нису више Штур, Мицкијевич и Колар, него Лабуле, Бекл, Фогт, Миљ, Дрепер; она не преводи више Чокеа но Тургењева, Још што је одликује, то је што је давала много места народној поезији српској.