Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНООТ 3025

Одзив, ако није био сјајан, из почетка је био довољан. 1865 било је 620 претплатника; 1866 спада се на 1460, а 1867 на 360. Новосадски књижевни листови већ су били ухватили добар део публике у Србији, а највећи део публике није био даље измакао од често прештампаваних романа Милована Видаковића и „Јеремијада“, јевтиних вашарских издања слепца Јеремије Обрад. Караџића. „Мртвило, мртвило неко је овладало нама, жали се 1868 Вили један сарадник, и тешко нама ако у њему останемо ! Умове ваља, бистрити и пооштравати их на што енергичније послове. Литература. то је било народно за мислитеља.“ Али то мисли_тељско било тада у Србији није особито живо купало, и Вила, која је била заслужила, бољу судбу и дужи век, престала је излазити 1868 године.

· Све до 1870 године, Омладина је сматрала за, своје књижевне листове Матицу у Новом Саду и Вилу у Београду, као што су јој политичка глас сила била, Застава у Новом Саду и Србија у Бео~, граду. Већ 1869, на омладинској скушштини у Великој Кикинди, било је решено да Омладина покрене свој званичан часопис, и после дугих и страсних

борби око имена листа, решено је да Млада Ср- (у

бадија отпочне излазити у Новом Саду, под урзаништвом Антонија Хаџића.

Новчана средства била су раније покупљена, и први број жељно очекиваног листа изишао је 15 априла 1870 године. По програму се видело, да се далеко одмакло од доба прве, искључиво бе. летристичке Данице, и да је науци и прози, дато далеко виле меска. "Ко није ни чисто књижевни уда, ни забавно-поучан као Матица

7