Omladina i njena književnost (1848—1871)

328 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

родни језик над школским и књижевним језиком, створеним у класичарским традицијама. Језик је за њих био прво и главно обвлежје народности. Фихте је у Лутеровом немачком преводу Библије Гледао псторијски догађај првога реда, судбоносан по цео народ немачки. Вилхелм Фон Хулболт говорио је: „Права отаџбина у ствари је језике; Фридрих Шлегел је истицао да је језик највећа одлика човека. да сваки народ има право на своје развиће по своме језику, да је предрасуда мислити ла запуштени језици, они који немају развијену књижевност, самим тиме неспособни су за више културно развиће. Он тражи за сваки народ „право на сопствену књижевност п културу на свом језику:..< „Један народ. чији је језик запуштени у суровом стању мора и сам бити варварски и суров.“ И тако се језик стао сматрати као главно обележје пи суштина једне народности, ознака моралне целине једнога народа.

Просветитељску идеју ХУШ века о култури на народном језику представљао је код Срба Доситије Обрадовић. У свом писму Љубезни Харалампије, писаном 1783, он пише: » Пека само окренемо један поглед на народе просвештене целе Европе: у садашњем веку сви се народи виле, свој дијалекат у савршенство довести. Дело веома полезно, будући да кад умни људи мисли своје на обштему целога "народа језику пишу, онда просвештење разума и свет учења не остаје само при онима, који разумевају стари књижевни језик, но простире ве и достиже до сељана, преподавајући се најпростијем

7) Ог. М. Митко: Гешезеће Етпјиззе аиј Фе Апјатде рат н Котатик, 8. 14, 278. и