Omladina i njena književnost (1848—1871)

336. ЈОВАН СКЕРЛИЋ

избавити нас од ове срамоте, и језик нам сачувати од пропасти,“

Неко је рекао да је проклетство учитеља имати ученике, али за Вука је била срећа што се у тренутцима одсудне борбе нашла око њега два спремна и јака ученика: Ђуро Даничић и Бранко Радичевић. Даничић је био толико занет за учења Учитеља, да је презиме променуо, отпочео писати јужним наречјем, и једнога дана, у херцеговачком оделу, херцеговачким наречјем поздравио је у Пешти Теодора Павловића. Између уредника Сербског Народног Листа п псевдо-Херцеговца отвори се жив разговор о приликама у Херцеговини. При растанку, Павловић запита свога посетиоца, „од куда сте ви родом2е“ Даничић му одговори: „Из Новога Сада.“ Теодор Павловић му забезекнут и љутит добаци: „Е, па шта се онда бебучете 277. Још од 1845 почео је Даничић у Подунавци ратовати за Вукова начела. Његов Рат за српски језик и правопис, |1847), био је од јакога утицаја на младе духове, и много убрвао победу нових идеја. Даничић, са својом научном спремом, био је од велике помоћи Вуку, даровитом самоуку, који је прилично далеко бпо од науке.

>) Стојан ПО Ђуро Неа или филологиј опски. 1556 Н 1877 У Бе Ја

то је за 08 био ЗАР ИН у ПаУПи то ЈЕ с