Omladina i njena književnost (1848—1871)

349 ЈОВАН СКЕРЛИЋ – -

Мислим о садашњем положају и будућности народа србског, изданој у Новом Саду, 1866, Јован БеоГрадац пише: „СОрбству, коме је православна, вјера основа своје народности, највећи уштрб учињен је култусом, који се Вуковом имену приносио. Овако живи зна да Вук нити је учен био, нити је што Год знаменито из свога сопственога, духа произвео нити је човек особитог значаја био. Његова једина заслуга беше, што је постојано орудије у рукама ученога Копитара, био, чим је овај песме, пословице и језик нашег народа у европској литератури увео.“ И писац пада у очајање што се са тим новачењем »удаљујемо од матере цркве“, ШТО »„бамо јошт девет писмена, да се преиначе, па са свим у латиницу.“ И сам Љубомир П. Ненадовић још 1864 пише сасвим старим правописом, а Недјељко Огњеслава. Утјешеновића Острожинског, и Трговачке Новине у Београду избацују и Б, и љ, И Бр ади неће јоту, и б тога чувају пиђ б, Ћ, к), 4. Још 1881 издаје Јован Суботић свога Калуђера, служећи се словом Ћ.

Млади су постајали охоли, нетрпљиви, често = праведни у својој победи. Они су били немилосрдни према ономе што су називали „славенско зењо Кола је 1861 на Сабору у Карловцима, владика Маширевић хтео да опомене посланике да не дижу Оро ји рекао“ „расла Свјатост налаже молчаније«, један од млађих посланика му је довикнуо: „Ми то не разумемо“. Стару азбуку теРају у цркву, са намером да је и одатле прогоне, увевши и тамо народни језик. Змај је певао:

Ја сам писмо свето, Хвалило се Зк;