Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 34 !

назвао га је „добрим оцем“ и „великим учитељем.“ Лаза Костић певао је:

Зелено дрво штака нам је та Јаворика из њег проклија Премалетне нам песме хранећ гуд. ..Вековито је дрво штака та.

Одмах после смрти Вукове, Зора је решила да изда његову слику и да му кости пренесе у Тршић. И на још свежем његовом гробу чланови Зоре запалили су један број навзадњачког Србобрана, где је Вук био нападнут. Сва српска ђачка друштва, одржала су свечане помене; сва већа српска места надметала, се ко ће свечаније прославити успомену ТОЛИКО гоњеног старца. За целу Омладину Вук је био члан Свете Тројице српске просвете, заједно са Светим Савом и Доситијем Обрадовићем. Отпор старијих све је слабији. Клерикални Србобранљ у залуд се пуни љутим речима о »латинској јоти<“, о жалосним „изображеним Србима, који својим новачењем у језику и правопису право провалу између себе п народа.“ Огледало србско, које је Јован Хаџић кренуо 1864, било је последње уточиште старих Ко. Ништа није помогло ујеровцима«“ што им је у Хаџићевом листу притекао у помоћ и Јоксим Новић-Оточанин, чувен као зналац народнога језика и тада цењен песник, који је хтео да »окуша срећу и у коријену ријечи“ и да види, хоће ли „бити поузданији и сам себи.“ Њему се више допада кад се напише „Србетво пего Српство“, и боји се да у »„вијању по народном језику није сувише далеко забравдило.“") У брошури