Omladina i njena književnost (1848—1871)

311 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

завађена табора, који су највећи део својих способности и својега времена трошили на Филолошке и ортографске дискусије. „Нигде се, писао је Коста Богдановић у Сербском Летопису за, 1838") толико љубави к роду не исповеда и не провозноси колико у сербском књижевству, а напротив нигде не чује се више кавге и свађе него међу сербским списатељима«. Ни Француској, ни енглеској, ни руској књижевности није сметао етимолошки правопис, који је на крају крајева само Форма и конвенција. И када се помисли на тих тридесет година неплодних борби које су парализовале српску књижевност, слободно је посумњати у апсолутну и идеалну вредност Вукове реформе. Не да те идеје нису биле (анбОји корисне, али њи о а вредност није тако #еоспорна и ничим неограничена као што се обично мисли. Целисходност целе реформе може се претресати, јер можда, изгубљено време и утрошене снаге могле су се употребити на позитивније резултате. Омладина не застаје само на Формалном признању народнога језика п новога правописа но и иде 40 краја на том путу понародњавања. Омладински дистови раде на пречишћавању језика, сузбијању обичних граматичких грешака, требљењу архаизма и страних речи. Јавор, 1863, доносп низ чланака Почнимо пречишћавање језика. Ту се саопштава "да су саме новосадске Српкиње предузеле крсташки рат против туђинских речи које се обично употребљују као: унтерхалтунг, ајнемовати, пберашовати, берлаубовати, шмајлховати, хотволе, онкл, неве, и тако даље. Јаворов чистунац иде дотле да не допушта да се каже хаљина но одава, пли одора, не

') Критика у миру, 1888, књ. 44.