Omladina i njena književnost (1848—1871)

== ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 851

ћања и критичкога духа, толико је био збуњен тим Филолошким идејама, да је у Бранку Радичевића готово више величао Вуковца него песника, и дао је себи труда да. изброји „четири хиљаде и дветри десетине различитих речи“, од којих 206 нема у Вуковом Српском Рјечнику од 1852, избројао 1700 глагола, 1100 именица, 340 придева и 210 прилога. А један од наших филолога, који је писао о Бранку Радичевићу, жалио се што овај у првој својој књизи „није стајао још на земљишту историјске граматике“.

Та рђава филолошка традиција продужавала се и до наших дана. Андра Гавриловић, у своме предговору Низу старијих приповедача, који је 1895 издала Орпска Књижевна Задруга, вели о приповеткама Дамјана Павловића: да у њима »ујезик је леп, чист и правилан као у мало ког писца и његова вршњака. Већ би те похвалне особине биле довољне да се мимо његове радове не пирође.““) Милутин Драгутиновић, у своме предговору Песама Бранка Радичевића, које је 1903 почела издавати Српска Књижевна Задруга, примећујући сасвим тачно да је Радичевић био само „врло даровит почетник“ и да „није дао важних дела“, али додаје: уипак има у његовим песмама што је и за његово доба и и за сва времена савршено ми готово недостиосно: то је језик Бранков“)

Али Филолошка критика код нас нестаје, многи судови њени имају да се овере и измене, и да се поправе многе неправде које су победници у својој искључивости били учинили. Оставив на страну несимпатично секташтво, неправичност и злоупо: 1) Ниг старијих приповедача. Орпска Књижевна Задруга, књ. 24. Београд, 1909, стр. ХХШ. у

__ 2) Шесме Бранка Радичевића. Српска Књижевна Задруга, књ. 80. Београд, 1908, „стр. ХХ И.