Omladina i njena književnost (1848—1871)

356 ЈОВАН СЕЕРЛИЋ.

народне поезије. Он одржава преписку са Лукијаном Мушицким, и упознаје га са знатнијим мађарским писцима. Кућа његова брата, будимског проте Јована Витковића, средиште је српских пибаца у Пешти и оних које су били на пролазу, и између два салона, мађарског и српског, браће Витковића, преко домаћина, има извесних веза п утицања. Код Михаила Витковића, поред Фрање Деака, били су адвокатски писари две вође српског националног и књижевнога покрета тридесетих и четрдесетих година, Теодор Павловић пи Јован Хаџић. Он је на оба млада човека имао велики утицај, и Теодор Павловић га је називао „незаборављени Михаило Витковић“. Рад Витковићев добро је обележио Јован Суботић, казав да је »значајем својим још знаменитији био него списатељским производима«“, пи да су сеу њему „две сфере бредоточавале: мађарска, велика, снажна, сјајна, и српска узацка, слабомоћна, али млада и свјежа.«“ И Сербски Летопис 1839 оглашује Витковићеву смрт као „дан народне жалости.“

У листовима и књигама тридесетих година тај мађарски утицај је осетан. Теодор Павловић) истиче у Сербском Летопису 1837 како се мађарске позоришне дружине са успехом баве и у српским варошима као што су Нови Сад и Велика Кикинда. 1830 један дописник Сербског Народног Листа пшше о позоришним представама на српском језику у Новом Саду п вели: уКамо среће, да примеру Новосађана и проча. већа опшчества наша, као што је сомборско п друга гдикоја, следујући месне овакове народне

1) Јован Грчић: Мађарска позоришна књижевност УУ Срба. Бра»ково Коло, 1902.