Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 363

Од свију западних, правих европских народа, Немци су били најближи Србима; они су на Орбе утицали и величином своје културне надмоћности и силом политичке власти коју су имали. Може се придавати подругљиви смисао колико год се хоће речи „културтрегери“, али Немци су одиста били носпоци културе у српоким крајевима.

Утицај немачкога духа и књижевности на Србе био је двојак: посредан и непосредан. Посредан утицај био је преко чешких, словачких и словеначких писаца у првој половинл Х1Х века, Колара, Штура, ШаФарика, Копитара, који су једно били источници идеја за млади нараштај српски. Словенски народи у Аустрији будили .су се под утицајем немачке романтике; Шафарик и Колар били су ђаци, школовали се у Јени, „престоници идеалистичке филозофије,“ у доба када је немачки националистички и либерални покрет био на своме врхунцу. Тада је владала општа немачка идеја да треба заборавити па дијалектске разлике, да сви Немци треба да се сједине у једном немачком језику, да не треба да буде више Саксонаца, Бавараца, Хесенаца, Шваба, но само Немаца. И оба чешка и словенска, родољуба су у Јени створили прво схватања. Оловенства, научног. панславизма словенске узајампости, и „идеално

отаџбине“ свију Словена. Немачки романтичарски“ идеал народности и будућности народа они су пресађивали на, словенско земљиште. Место Сетталла пили Тешотља дошла је ЗИта, место Реићаећћећ-910ратовћ, место Уоаа шит-патодтоз!, место АЏавеићзећјата- УЗезгатла.

') 0 свем том важном утицају Др. М. Мурко: Пешвсће Елтризве пиј 46 ИД де Фег ђбћтавећеп Ботитић. 5. Уб 3—6, 127, 188, 218.