Omladina i njena književnost (1848—1871)

~

см

ОМЛАДИНА И ЊЕНА књижевност 8

и као мисао и као слика, да су источне боје удариле жиг његовим мислима и сновима, и његове мисли п снови постали су „турски, јеврејски, арабљански, грчки, персијски“. Теофил Готје ишао је у својој љубави, за источњаштво тако далеко да је жалио што Маври нису остали господари Шпаније.

Ни у једној књижевности није било толико уметничких симпатија за Исток, његов живот и његову књижевност, колико у немачкој'). Још Хердер је пишући Дух јеврејске поезије, анализовао геније Истока и његове појаве у поезији. Фридрих Шлегел издаје 1808 дело О језику и о мудрости Индуса. (Џеђег фе Зргасће чпа у езаћећ Чег Јпдег), где тражи клицу романтизма у Индији, колевци човечанства, у пуној чистоти, коју је доцније покварила грчка и римска култура. Богата, снажна п вечито млада машта старога Гетеа била се окрепула Истоку. Његов У/езгозИећет Прат, писан већим делом 1815, изишао је 1819. У тим хармоничним и сликовитим строфама, које је Хафис надахнуо, у тој сјајно опеваној љубави за лепу Зулејку, било је пи младости, и егзотичне чари, која је брзо на исту ставу привукла гомилу малих песника. Рикерт и Платен, уводе строфе „газеле“ и „умакаме«“. Боденштет, који је својим очима видео Исток и дибао његову страсну и опојну поезију, ученик Мирзе Шафија, пева више и боље но ико у духу те Фигуративне и мирисне појезије, 1850 објављује Хиљаду и један дан на Истоку, |Тамвепа попа еп Таг ша Огјепђ, а Песме Мирге Шафија (Тледег дев Мита

1у бтезећлеће дет ешасћеп Гтетаит У0п. уућећи Бећегет, Зесћаје Ачћасе. Ветип, 1891. 656—660.