Omladina i njena književnost (1848—1871)

376 ЛОВАН СКЕРЛИЋ

Зећанћу) изишле су 1851. Рикерт је 1899 издао Источне Руже (Оезеће Вовеп), које су подржаване Хафису, и доцније 1836—1889 Мудрост Брамана, (Гле У/етзћећ Дет Втаћтатет). Платен је био научио арапски и персијски, два језика где је источна појезија дала своја најбоља, п најоригиналнија дела. Песме Јована Грчића Миленка, које су писане 1869, носе на корицама овај стих из Платена:

беба (гоблеп га ет Чбет дег Руј Еп Ваша на уута мега езлје гапзсћеп, “ 5о [ој2' аџећ ди дет ејепеп Миа.

~

Источњачка поезија, њена метрика, њене ФиГуре, њена Философија п поглед на свет ушле су у моду у немачкој поезији, тако да је у један мах изгледало да се на обалама Рајне и Спреје диже нов Ширас са својим минаретима и ружама. ФрајЛлиграт је џевао да жали што није рођен на вратима свете Меке, на врелом песку Јемена, у подножју свештене горе Синаја, и сневао живот под пустињским шаторима, на као ноћ црним парипима арапским, са белим бурнусом око главе који се витла, у усијаном зраку. » Авај! тужио се немачки песник. Ја блудим по северној страни. Север је студен и разуман. Ја бих хтео да певам на пустињском песку, наслоњен на бедра ајгира.“ Хајне се смејао тој манији, песницима „који се кљукају "воћем покрађеним у гајевима Шираса, и који повраћају после газеле.«“ Ади п он сам је певао племе Азра које умире када љуби, и писао: Има само три привилегована народа: Французи, Кинези и Персијанци. И ја се поносим што сам Персијанац.“