Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 385

двадесет и две године, од 1813 до 18845 давао је он представе по већим варошима Јужне Угарске, у Баји и Сегедину 1815, у Земуну 1823, у Темишвару 1894, у Араду 1832, у Панчеву 1835. Он је играо сам, са дилетантима из места где се давала представа, махом ђацима и учитељима, а женске улоге, у оскудици жена, играли су голобради младићи. Вујић је имао пуно права да каже у своме Животоописанију : уОво је целом роду нашему познато, да нитко од Сербаља до мене није се попео на театралное позоришче, пак да је на нашем сербском језику какво театралногв представленије дјејствовао.“

Мађари су тридесетих година успели да створе своје стално народно позориште у Пешти, и њихов родољубиви и живи пример јако је утицао на Србе. Листови српски препоручују да се у родољубљу треба угледати на Мађаре, и учинити све да се што пре дође до једног „србског театра“, који је моћно оруђе за буђење свести у народу. У то доба · Атанасије Николић даје представе у Новоме Саду, а 1838 јавља се такође у Новом Саду „летеће поворишно друштво“ М. Брежовског, које је те и идуће, 1839, године, пграло у Земуну, Панчеву, Загребу, Карловцу, Сиску и Београду. 1839 српски родољуби у Новоме Саду труде се да се у месту дигне једно »општенародно позориште«, и за ту мисао задобијају своје суграђане Немце, Мађаре и Јевреје.

1340 године „летеће позориште“ новосадско се растура: један део иде у Београд, други у Загреб, на позив Илирске Читаонице и грофа Јанка Драшковића. Српски новосадски глумци били су први који су у Загребу, после толиких немачких дружина, играли на нашем језику. Прва представа,

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 25