Omladina i njena književnost (1848—1871)

%

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 395

народима у свеопштој прослави „цара светске литературе“. Прослава Шекспира у Новом Саду, то је знак културне свести српскога народа, „сјајна сведоџба духовне пунолетности и еманципадије српскога народа“. „Оћемо, узвикивао је одушевљени говорник, оћемо од духа времена да добијемо сведоџбу зрелости на духовни развитак, за улазак у цивилизовану дружину светску“. А у самој похвали Шекспира, говорник омладински пије заборавио ни један од оних звучних епштета којим су романтичари обасипали Шекспира: највећи геније који је човечанство икада имало, врхунац на који се људ- ски дух може испети, песник свију векова и свију народа, човек који је после Бога највише створио.)

Исто тако и бечка Зора приредила је свечану прославу Шекспира, и том приликом Милан Јовановић славио је великог драматпчара „који није писао као Енглез за свој народ, већ као човек за цео свет“. За све време омладинског покрета шекспироманија узима маха. Када се пише и говорио Шекспиру, обично се наводе цитати из дела У/Ипат. Зћаћевреате од Виктора Ига, које је Француски песник написао 1864, као свој трибут прослави свог великог претходника. Поред ранијих шекспиромана јављају се и Др. Милан Јовановић и Тоша Недељковић. Лаза Костић почиње писати своје драме са очигледним и не врло срећним угледањем на Шекспира, и у њему Омладина гледа српског Шекспира, „нашег младог Шекспира“, како пише дописник одоре, члан Преоднице Ђорђе Бугарски.

Често се сумњало у сваку корисност рада Омладине и одрицао јој се сваки практични резултат. У

1 Споменик Тристагодишњице Шекстмрове светковине у Новом Саду на Ђурђев-дат 1864. Нови Сад, 1864.