Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА БЕЊИЖЕВНОСТ 397

Француској значи индивидуалистичку п субјективну револуцију у књижевности. Емил Фаге му је дао можда најтачнију одредбу: „романтизам је превага, у књижевним делима осетљивости и маште над разумом и посматрањем“. И Француски романтизам садржи у себи сентименталан и живописан лиризам, широк и. слободан индивидуализам, три или четири основна осећања, опевана на хиљаде начина: силну, неодољиву тежњу људских бића ка бевграничности; осећање да је човек трошна пи ефемерна ствар, згњечена огромношћу и вечношћу васељене; сумња која, подгриза дух и трује рањену душу човека; потреба да се душа слије са природом, изгуби у њој, и ту нађе спокојства и заборава од душевних болова.

1840 романтизам је у Француској почео заходити, после 1850 био је сасвим потиснут. Млада Немачка је бледела око 1840, око 1855 она није више ништа значила у Немачкој.) Романтизам коднас дошао је нешто доцније, и као ослабео, каткад као

изопачен, одјек великог покрета на Западу. На другим местима, где има књижевне традиције и спон-

таности у развићу, романтички покрет представља

једну целину, готово један књижеван систем. Код

нас је он измењен, окрњен, измешан са другим, често и противним идејама. Али оно што ипак чини романтичну суштину нашега романтичарства, то су: национализам, култ прошлости, љубав за народну и источњачку поезију, субјективизам Уа рици, укипеће одушевљење,“2)

1) Ј. Птевећ: бафаћов ва Јеипе АПетидте. Ражаа, 1904. р. 425. 2) Карактеристично за ту оскудицу књижевног елемента у нашем романтизму, да је један од главних инспиратора европске романтике. Валтер Скот, код нас у то доба, само једанпут преведен, и то 1867, у Зори о Лазаревић читао је ту свој превод његове Језеркиње Виле.

т