Omladina i njena književnost (1848—1871)

20 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

који је сваког четвртка имао „зекцир“ на ТашМајдану, Лаудановом Шанцу и Војном Сењаку.

У јесен 1846, појете — гимназисти — постали су лицејци, мудрослови пи правослови, и прва мисао им је била да од свога Полка оснују потврђену и озбиљну дружину; На Лицеуму су тада махом била деца сељачких родитеља, одморна, свежа раса, жељна рада и борби, чији су оцеви крвавили се са Турцима, и који су и сами још носили велике Фесове са кићанкама и пиштоље пспод одела. Било их је и одраслих, готово зрелих људи, који су, у недостатку адвоката, као знаоци закона, писали тужбе п заступали по судовима. Такве људе, већ ушле у рад и јавност, није било тешко вапнтересовати за оснивање једнога друштва, п ствар је ишла врло брз

15 јуна 1847, одржана је „предварителна“ соку штина „слушатеља правословија и мудрословија наука у књажевско-србском Лицеуму.“ На-. рочито се био изабрао Видовдан, као дан када су се „падши јуначки предци“ жртвовали за слободу, и показали потомцима пут којим треба ићи. Прву. реч су водили Петар Протић Сокољанин, Јеврем Грујић и Милан Петронијевић. После дужега раз-_ говора, лицејци се заветују да ће се „неслоге као | најгорег и најгрђег народног зла у узајамним од- ; носенијама и садашњима и будућима најбрижљивије чувати“, и ради тога оснивају братску и ро- | дољубиву Дружину Младежи Србске, са задатком: „управљање у србском слогу, писменом и устме- _ ном, спјевном_ и простом.“ = ПА

1 Милован Јанковић: Шта, је чије, односно оснивања „Уједињене Омладине Српске. Прештампано из „Народног Дневника“. 1891, стр. те. 15—28. : 5 > Сва архива Дружине, записници, протоколи, преписке, радови ' сачувани су у београдској Народној Библиотеци. Махом је писано ру- -