Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 91

Два дана доцније, на скупштини од 17 јуна, одлучено ја да се дружинска правила поднесу ректорату Лицеума на одобрење. Још крајем истога, месеца, ректор Лицеума Коста Бранковић одобрио их је, и Дружина отпочиње свој званичан живот. За „предбједатеља“ буде изабран „првогодишњи слушатељ права“ Димитрије Ј. Петровић, а за уписара«“ Риста Станојевић. Број чланова није био велики: око двадесет, — на педесет лицејаца, колико је тада било —, и одмах је решено да и ђаци гимназије могу бити чланови Дружине Србске Младежи.

Рад је још живље започет у септембру 1847, почетком нове школске године. Као нови чланови јављају се три младића, који ће доцније заузети прве положаје у земљи: Јован Ристић, Радивоје Милојковић и Тихомир Николић. Дружинске седнице се држе сваке недеље, после богослужења, или после подне, у згради Лицеума. Дружина се сасвим уређује. она има своје „званичнике“ : упредседатеља“, секретара који се зове „деловодитељ“ _или „писар“, благајника — „казначеја“ или ука“ сехранитеља“ и књижничара који носи име „књижар“. Друштво има свој печат: Свети Сава благосиља два Орпчета, „која се за знак слоге за руке држе а у овима им грб Србски стоји“. Регистри и записници воде се необично уредно, 04 оном бирократском тачношћу коју су чланови Дружине Младежи Србске доцније показади као 2аминистратори и државници.

"

ком Јеврема Грујића, Јована Ристића, Милована ЈЕО ОИ Јовановића, Ту архиву, тако важну до историју илеја у и Ва је у библиотечкој прашини Г. Јован Томић, библиотекар арод

блиотеке, и писцу овога дела скренуо пажњу на њу.