Omladina i njena književnost (1848—1871)

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Ћутите, ћут:те... с пером у руци Стек'о сам себи у роду глас, С крвавом сабљом на бојној муци Бољи сам био, бољи од вас!.

И тако певају не само песници вишега реда, но и они средњи, па и они мали. Милан Кујунџић, у Вили (1867) исповеда се;

Мрзим на људе лисице, пашчад! На спомен сваки млађани мој! Мрзим на бога, боже опрости, Опрости души ускипелој...

Драга Дејановић довикује човеку којега воли: 5 Беж' од мене... Ја сам сушта отровница љута Па ти могу живот отровати...

Чак и Мита Поповић све жали;

Ја се следи међу људма!

као што Ђорђе Бугарски, у песми Очајник, моралној аутобиографији својој, жали се како му је »груд“ „уска и тесна“, а савест као У рашка црна«, и за своје стихове вели:

Ово су песме очајнога, Ово су звуци срца страснога, | Ово су јади још НОО АИ

__Бајронизам, егзалтација. јединке, унутрашњ Пн побуна, индивидуализам о ајњих грг