Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 101

Ја по ваздан са Бајроном На прозору моме стојим,

а 185! у писмима из Италије писао: „Мој Бајрон и Данте који су ми најмилији другови били на овом путовању ...<, — даје свој превод из Бајрона Натпис на гробу једнога пса. Епске песме Бранка Радичевића певане су под утицајем Бајрона, и Јован Борђевић помиње како му је песник читао једну песму, са 800 стихова, која је хтела да буде „по казивању самог песника српски Чајлд (витез) Херолде. и „Дон-Хуан“ уједно“. Аца, Поповић Зуб велича „славног Бајрона“ у Домаћину (1852), а Змај прославља „Бајрона чудотворца млада“. 1960 Аца Поповић Зуб преводи Ђаура и Лару, у засебним књигама, Таму у Слози за 1863, и то са немачкога, у народ ном стиху, у прозаичном језику без боје и јачине. Бајроновско осећање, неки титанизам у маломе,

обузима нашу поезију. Није то више старинска „ чуствителност“ инемачка сентименталност, као тридесетих и четрдесетих година. Овакако, јошсе чују звуци о заљубљеном „бледом момчету“, и његовој „великој скорби“ и „печали“, његовим сузама љубави“ због уневерне пастирке“. Али нови звуци охолости, титанскога, презирања, мржње и побуне бајроновске чују се на скромним лирама наших С ттег-а. п Пгапсег-4. Лаза Костић, који је певао пркоснога Прометеја, узвикује:

Еј ропски свете!

Куда ћу побећи с образа твога

(С образа твога трпежљивога #

Ђура Јакшић обраћа се својим непријатељима,

„пудљивцима худим“ и „лажљивим псима“, и, као млади и охоли Бајрон, узвикује:

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ - 26