Omladina i njena književnost (1848—1871)

408 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

стварима, и на томе пољу био је превазишао све остале. Он је, како сам вели, увек био „у бермету слатких снова“; своју драгу тако је волео да је увек био умамуран“ „од љубавног тога вина.“ Он је могао казати за сунце да је » ОД бурета дано“ (дној и да је месец „крња дуга од бурета.“ Само је он био у стању написати:

Ала руди лице бајно, У те дивне младе моме, Као да је рујно вино У бурету стакленоме.

Ал, ја бих га још надујно = У пољупцу наусноме,

К'о славина он би зујно

У бурету стакленоме. _

/

Још најгори, најнижи био је Мита Поповић, чија је жеља била да му се спомен дигне „од вински буради“, и који је једну своју песму у Даници (1864) закптио рефреном:

Али молим, да погледим . Да л' још има у чутури.

Цинична је и прљава његова песма под насловом 20 октобар, штампана у Даници за 1864. Њему није право што је позват у весело друштво где бе празне чашице, а не бокали и чутуре. Њему, да би му срце „пупало од милине“, потребно је вино »у тестијама“, а он ће тако лако празнити их да ће и саме калуђере постидети. Али нашта ваки речи Вина амо дајте!

А да пити научите Сви мене гледајте