Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ

> Ц~ђ>

Сви наши песници тога доба, и најбољи, и најразборитији, нису без тих алкохоличарских песама. Змај се хвалио да је ђак Хафисов и да му песме долазе после неколико истресених бокала :

У вину се купам, Лежим на песмама,...

Љубав коју он врло често пева, то је љубав човека који се добро најео и напио, и, по старој пзреци Француској, хоће „Је Ђоп ут, Ја Боппе сћеге, еђ је гезђе.“ Змају, песнику, неће никад чинити част оне оде „чутури бајној“, киселој чорби и црвеном носу.

Ђура Јакшић има извињење да алкохолизам код њега није био литература, но једна жалосна и неизлечива слабост. Још 1851 он је певао:

Пијем, пијем... ал у пићу Још се никад не осмену Као да је рујним вином Бог полио ладну стену.

Својој слабости за пиће он је налазио виши разлог. У Спахији, сећајући се искушења после 1848, оп пише; уГирани са добро плаћеним слугама оборише заставу, а писмена светога садржаја погазише и блатом своје погане бесвести умрљаше и последњи траг мученичком крвљу написане „слободе.“ Осташе чарде — остаде вино. -

»Да у његовом жару храбри мужеви угњетенога народа дубоких болова суву осуше.“ Лаза Костић, бев мере и осећања смешнога у свима

+