Omladina i njena književnost (1848—1871)

410 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

осуђујемо на смрт све што је Француско (уејзећ), и све што није немачко — на клупама пивара.“

Лиризам, влада маште над разумом, главна је и општа црта романтизма, и то у велико обележава п српско романтичарство. На супрот ранијој српској поезији сувој, ладној, разумној, поучној, објективној, дошла је поезија плаха, страсна, лична, искључиво лирска и субјективна. Песници су родољуби, певају Косово и подстичу на дневне борбе, али оно што их највише занима то је страст која букти, „свети пламен“ у срцу кој сажиже њихове вреле душе. Било би погрешно рећи да су они искључиви лирици који се повлаче »у кулу од слонове кости“ и са висине гледе на страсти п борбе свога доба Они су непрестано у традицијама нашега ХУШ века и његове књижевности на уползу народа“ и схватања да писац треба да буде „рода наставник.“ Они воле Шилера, Хајнеа, Петефија, песнике слободе п акције, они читају и преводе Тепдепхроеле Младе Немачке. Мита Поповић пева:

Тешко роду кад песници ћуте!

Змај преводи Петефијев поклич Песницима ХЈУ столећа. ')

Ми блудимо по пустињи грдној Ко Мојсије у времена љута,

Бог му даде стуб од огња жива Да му народ сасма не залута. (

Таке стубе, таки огањ живи Шаље небо у данашњи дан За песници данас иде народ, Иде народ у свој Канаан.

7) Слога, 1, 1862.