Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 415

нета на Вилино Чедо три хурије: љубав, страсти љубомору. Косовка девојка смртно се заљуби у Милана Топлицу. Када је Вила сазнала за ту љубав сневеселила. се, пи анђели хранитељи се снуждили. Долази Видовдан, крваво сунце рађа се са Голеша, и Вила са свог узрачног Вилистана“ види пропаст њеног драгог народа српског. И када је ноћу на, пустом разбојишту, Косовка девојка обилазила мртве и руменим вином запајала рањене, тражећи свога вереника, њега су анђели у рај однели. Кумовска, слама то је траг од његове племените крви. Вилино Чедо пада у несвест: арханђео и њу однесе у рај А „месец је увукао вилу у свој харем; одрезао јој крила; док је он њену децу таманио и мучио, дотле је она његову морала ранити и неговати. Више од четир стотине година морала је вила те муке подносити, толико је морала испосница кајати свој тешки грвј. Колико је пута проклињала своју бесмртност !<

„Србски Летопис“, 1861, доноси извештај са Текелијине прославе, написан овим невероватним језиком: 17 август је дан рођења Саве Текелије. „Тај дан је извадио србски геније из гомиле србсоке обичности, упецао га је као златну рибицу из. буровитог мора србске историје, и понудио је њоме нашу од искони душевну куварицу Матицу Србоку да је испече жарким пламеном родољубља на старом изрешетаном роштиљу србске слоге и да је биберилив ситним бибером расписаних награда, па кад је тако удеви и оправи, да позове на част сав србски народ, а сваки Орбин да буде сит од ње, и да јој мирис осети још, сва извображена. Европа.“ 17 август је скован „од саме славе: понивала га је цела Србадија у ковачници сретније