Omladina i njena književnost (1848—1871)

6 о сол

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНССТ

песник песника. Али је ван сваке сумње да је. то доба, када се толико певало, дало мало добрихо песника и добрих песама. Таква поезија без мере, без складности, такво претерано одушевљење које је прелазило у раздражење, није могло дати ведрих и трајних дела. И они који су се очували у бродолому омладинске поезије после 1870 године, за, то једино имају да захвале својој независној унутрашњој песничкој вредности, и ако ву успели, то није због школе којој су припадали, него и поред школе у којој су били. Велика већина омладинских писаца могла је поновити речи немачког романтичарског песника Брентана, који се жалио како је цело његово поколење промашило услед песничке хипертрофије и злоупотребе маште: „Ми смо хранили само нашу машту, и сада нас она прождире“.