Omladina i njena književnost (1848—1871)

БРАНКО РАДИЧЕВИЋ

(182#—1853.)

Цела српска књижевност за дуго није имала тако опште признатог и популарног песника као што. је био Бранко Радичевић. Од 1860 он је више читан, певан и издаван но и један други српски песник; пренос његових костију 1888 из Беча на Стражилово био је права посмртна апотеоза. Два књижевна листа аустро-угарских Срба звали су се Стражилово и Бранково Коло. Његово име било је постало синоним поезије, и ко се не сећа, оне распрострањене хромолитографије како га вила кру. нише лаворовим венцем 2 Прва озбиљна књижевна, студија српска била је посвећена његовој глориФикацији. Љубомир Недић, који је у свој равдражљивости незадовољног и болесног човека, осећао задовољство да удара и руши сва %аоја јетеротаз, прогласио га је за „највећег песника српског што је новим српским језиком певао.“

Али у овај мах са Радичевићем се дешава један врло ванимљив случај, онај исти који је био са Милованом Видаковићем у току тридесетих и четрдесетих година. Песник Ђачког Растанна се још чита, али нема ону вишу књижевну публику коју. је имао пре тридесет година. Док је у току само