Omladina i njena književnost (1848—1871)

430 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

онога доба. Милован Јанковић неверно је представљао када је писао о песникову доласку у Београд: „Ми бвоградски ђаци гледали смо тада Бранка као у неко више, надземаљско биће.“ Београдским лицејцима, као већини омладине, као готово свима Србима који се баве књижевношћу, Симо Милутиновић је идеал и образац њине поезије. Васа Живковић је 1844 певао у Голубици Оду треузвиливном Србину Сима Милутиновићу. Још педесетих година било је људи чувених на све стране што разумеју тамна места кабалистичке поезије Сербијамке, пи читаве дане ишло се на колима код тих питија Милутиновићеве поезије, да би се разумео какав тајанственошћу обмотани стих Сербијанке. За све време педесетих година Радичевићев утицај се слабо овећа. „О другој књизи Бранкових песама, констатује сам Вуловић, не проговори од Срба нико ни речи.“ Због посвете кнезу Михаилу листови у Србији нису је ни забележили; после песникове смрти нађено је у његовом стану 200 нераспродатих примерака. „Бранкову смрт не огласише по ондашњем обичају тужне песме. Ни једне надгробнице ни ужалопојке«“ ни „плача“ не доби Бранко. Осим дописа у Срб. Дневнику и Срб. Новинама, у којима се смерно помену његов дар и рад, не би више нигде ни речи о њему., ') Школа

га још не признаје, и још у очи 18960, у рукопис-_

ним историјама орпоке књижевности, којима се служило по школама, стајало је да су његове »песме као цвет, који привлачи својим дивним бо-

') Ов. Вуловић: Бранко Радичевић, стр, 99,

Муна ава е Уа СИВА оаја -" кољк