Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА БКЊИЖЕВНОСТ 435

начелни пријатељ, одважан „јотиста«“, него лирски песник и уметник. Даничић је писао 1847 у Подунавци : уја мислим да до данас још није ни један учени Србин овако пјевао као овај Радичевић, а он пјева онако како треба Орбин књижевник да пјева. Осим тога у овој се књизи на неколико мјеста ударила права наша срећа са несрећом нашом, прави напредак наш с нашом погибли. Још је у књизи овој језик као суза чист.“

Али тај је успех био у једном ограниченом кругу, међу присталицама реформе. Иначе, Бранко Радичевић не само да није преко ноћ извршио преображај српске сувремене поезије, као што се обично мисли, но и у самој омладини није нашао на тако једнодушно одушевљен пријем, као што се то представља. Ако се пештанска, омладина изаснила за његове песме, Омладина у Пожуну, најЈактивнија омладинска група српска, са Светозарем Милетићем на, челу, одбила је његову посвету „Српској Омладини.«“ Сербски Народни Лист од 1848 (бр. 6) донови ограду српске пожунске омладине, којом се одбија посвета, јер је Радичевић „на све што је српско хулу бацио“, а „српска омадина, вели св, не сме бити подла и непризнателна срца, да све, који су до сад за род српски радили и раде, у блато баца.“ Вато се опа јавно ограђује јер мисли, да „као што је Бранко могао (тако не_ достојну) посвету младежи србској наменити, тако "и њој право остаје ако јој се не допада, но примити,«“ КЕ | Бе 5 7 ИЕ архива, Дружине Младежи Орбске, од. 1847 __до 1851, види се да Бранко Радичевић, са врло малим изузетком, није имао никакав утицај над тим живим и напредним делом српске омладине

МАКИ 28и