Omladina i njena književnost (1848—1871)

442 ТОВАН СКЕРЛИЋ

ликог „родољубца“, и повест једне несрећне љубави из пера једног сентименталног младог човека, који је писао у доба када су се код нас преводила Страданија младога Вертера. Као што је обично у | Атанацковића, јунак је охола п несрећна бајроновска природа, кога је несрећна љубав у свет | отерала. Очајан, мрачан и Фаталан, са крвавом раном у срцу, лута по далеким морима. по снежним глечерима Алпа, по врелом песку пустињском, певајући увек „О ви, очи, плаве очи«, да се врати у домовину, улети у народне борбе, да у очи смрти, у трагичном тренутку, сретне ону због које му је живот промашио, да осети злокобну сласт последњег самртнор пољупца, и да најзад у смрти нађе покоја и среће које му живот није хтео дати. На страну романтичност којом се прелива и ово дело Атанацковићево, али има у њему извесних особина које Два Идола издвајају из осталих орпских приповедака онога доба. Предметом и тренутком када се радња дешава, основном замисли дела, „Два Идола чине прелаз ка новијем роману. Данас такве ствари могу изгледати просте и обичне, али почетком педесетих година требало је имати и памети и прпличне смелости, па прекинути са традицијом псевдоисторијских романа и опште немачке сентименталности, и обратити се своме добу, ства- | рима које сви виде п осећају, осетити и казати_ поезију стварности и свакидашњице. и Узме ли се она подела писаца на мушке. и женске писце, интелектуалне и сентименталне, на оне који ву све разум и акција и оне који су ве. осетљивост и ОР Аланацковић је. сасвим