Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА П ЊЕНА ЕЊИЖЕВНОСТ 143

нита реч Маривоа да устил има пол, и да се жена, познаје по једној реченици“, за пуно ствари Атанацковићевих тешко би било веровати да их је човек | писао. Свуда код њега љубав игра прву, главну, готово искључиву улогу. Од првога свога огледа, од оних слабих песама у Петитанско-Будимском Скоротечи, па до дела своје духовне зрелости, Два Идола, он је увек славио силну, Фаталну љубав, и његове новеле низ су гробова у којима леже жртве благородне страсти и несрећне љубави, прегажена срца и промашени животи.

Код овога разнеженога писца, који је имао темпераменат, идеје и осећања, једне девојке у годинама, жена увек долази на прво место. Она је њему душа света, средиште свега, извор светлости и топлоте у животу. Све своје приповетке он је упућивао српској жени. „Мила читатељко“, „лепа читатељко“, „драга читатељко“, тим тепањима обраћао се он увек својој публици.

Богобој Атанацковић је ђак немачких и мађарских писаца и то писаца другога и трећега реда. Ни у ком случају не стоји да је био чод непосредним утицајем Француских романтичара, као што се дуго код нас тврдило, ослањајући се на то што је он неколико месеца пробавио у Паризу. Атанацковић је ђак слабе немачке и мађарске романтике, и сачувао је верно сву њену нелогичноост, извештаченост и усиљеност. Стварност, природност, вероватност, смисао, све је жртвовано и потиснуто пред ћудима, једне „појетичке“ и доста, баналне фантазије. У свима историјама види се писац, свуда

са његовом бевавленом природом трубадура-Фишкала и Бајрона из Баје. Његове личности су увек

етеране и апсолутне: или прње од пакла, или