Omladina i njena književnost (1848—1871)

___ЈОВАН СКЕРЛИЋ

у народу, и да су у то доба изишла два целокупна. издања његових списа, Возаровићево у Београду (1883 — 1836) и Медаковићево у Новом Саду (1850). Једна од првих песама Ненадовићевих зове се „Доситијева реч. Не говори ли он као рационалист ХУШ века, када пише: „ја верујем само у једну искру Филозофије и теологије, коју је природа човеку још у колевци дала, а која се после развија, више или мање, како је коме мање или више дато п како се боље умедне: а то је здрави разум 7«

Он је био ђак немачке, идеалистичке ФилозоФије четрдесетих година. Предавање хегелијанца професора Мишелеа у Берлину оставили су на њега највећи утисак, и 1847 он је писао, са бевазленошћу и сигурношћу прве младости: „Његова предавања отворила су му врата новом умном свету; тако ми се чини. Испред мојих мисли настала је граница. Многе моје сумње он је решио. После његових лекција и књига, све ми је јасно; на чисто сам се универзумом.“

СОклоност ва Филозофисање и мораливање остала, је главна црта његове поезије, п Даница му је5ба прилично разлога, давала име „Србског Боалоа“. Он сеје поуку у својим баснама са „наровоученијама“ као у Доситија, у записима, који су „поскочице ума,б у општим местима о оном шта, је „боље“ шта »Горе«; он даје практичне савете мудрости, упутства, у живот, проповеда. умереност, благо ут, савлађивање | сама себе, У а Иво Му И а

Записи досадни, макар да с о о бонбоне, па 56 бит