Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА и њена књижевност 115

чанина. Богобоја Атанацковића издигли су на незаслужену висину критичари-Филолози, Фанатици Вукове школе, они који су држали да је јота главно мерило књижевне лепоте, и који су у писцу Два Идола гледали једног од најранијих и најревноснијих једномишљеника својих. У ствари, значај Богобоја Атанацкивића је више историјски, и он вреди једино као инициатор, као један од оних „који први лед пробијају пли шуме крче“, како је Јован Ст. Поповић говорио о старом Миловану Видаковићу.

ЉУБОМИР П. НЕНАДОВИЋ (1826 —1895)

о

Љубомир Н. Ненадовић је много и дуго певао, највећи део његова рада пада у омладинско доба. и испеван је у духу општих омладинских идеја, али ипак он има у себи нечега особеног, што га чини више песником предомладинске него чисто омладинске епохе.

Почетком четрдесетих година, он је почео певати у духу дидактике, „објективне лирике,“ и у томе је, у главноме, остао целога свога живота. Он је Филозоф, просветитељ, са нечим, као што је раније добро примећено, што стално опомиње на Доситија Обрадовића и наше писце ХУШ века, који, како вели Србски Летопис 1846 године, хтедоше „народу своме користи европејске просвете наједаред прибавити.“ Не треба заборављати да се тридесетих, четрдебетих и педесетих година, Доситије много читао и у просвећеним круговима и