Omladina i njena književnost (1848—1871)

ЈОВАН СКЕРЛИТ.

Кад је ведро, ми са Алпа Долине гледамо.

Кад је киша, ми пијемо И песме певамо.

Ил' облачно или ведро, Нама је свеједно.

»

Колико је младости, лепе, добре младости, у тим ђачким 'тутовањима по пешчаним равницама Северне Немачке, у ноћивањима на слами сеоских крчама, поред сиротих „вандрокаша«“, у пловљењу по узбурканом Северном Мору, у размишљањима на могилама ишчезлих балтичких племена словенских! Како је ведро и пријатно и искрено његово Младићско одушевљење над запењеним водопадом | Рајне код Шафхаузена, за орловеки изглед са Риге на језера и брегове снегом покривене, и за широку, отворену, интензивну, крепку и страсну природу обала Леманског Јевера! Он је волео Швајцарску, не само као дилетант, љубитељ природе, но и као слободњак. Она је њему била нојев ковчег слободе европске, једина земља старе Европе где се слободније дише и човечније осећа. Много доцније, он јој је певао:

Ах, за тобом често жудим, Земљо лепа, земљо мила, Ја брегове твоје љубим, У теби сам имјо крила.

1846 Ненадовић је обилазио Немачку, 1847 Шћвај царску, 1848 Париз, „волшебну варош, гди је свак савршенство, и добро и зло, себи обиталиште из брало“, одакле је написао неколико Писам а