Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 158

Везув, Сибилине пећине у Баји, Вергилијев гроб, Неронове бање, Помпеји у лави, цркве у Риму, литије и живописне помпе католицизма, гроб Торквата Таса, Пија 1Х, а врх свега за свог сапутника, Његоша. Ненадовић је имао довољно духа да види немоћ својега пера у описивању те сјајне природе који су толики пре њега без успеха покушавали да пренесу на мртву артију. Он је мање писао о Његошу, као владару и првосвештенику, но као родољубу и песнику који је на њега учинио већи утисак но ико и пре и после. Он је са захвалношћу говорио: „уПознанство са владиком и његови разговори остаће ми као најлепши спомен целог живота“, и певао је песнику Горског Вијенца:

·.. без тебе и без твојих речи, Ја сам хтео у немарност прећи... ·.. Ал' ти само једини на свету Ободри ме к новоме полету...

Та лепа и занимљива Џисма из Италије, поред своје независне, унутрашње вредности, остаће као корисни прилози бољем познавању интимног Његоша. ·

Његова друга Писма из Немачке, писана су 1870, и у сасвим другом тону. „Ако желите чути ва моје здравље, почиње их он, ја сам хвала Богу болестан.“ То није више млади, здрави и бујнџ студент хајделбершки, но болестан, хипохондричан господин у годинама, кога је животно искуство и поремећено здравље одвело једној добродушној ироничности и благонаклоном песимизму. „Седим усамљен на обали живота, пише он, и гледам спокојно како пролазе дани; неки су сасвим мутни, неки су мутни сасвим; они ће једап за другим