Omladina i njena književnost (1848—1871)

мс —'

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ

стано под јаким утицајем Мушицкога а нарочито Сима“ Милутиновића, он је певао химне пријатељству, похвале добродетељи, размишљања о Богу, посматрања, о годишњим временима. Овај народски песник почео је преводима из Шилера и Хајнва, и у првим песмама његовим осећа се дах сентименталне пасторалне поезије немачке:

Гдје једнакост братска влада Од кад свијет овај поста, Гдје природе мајке миле Не окајан престо оста: Тамо, тамо, бјела вило, Там' је мени живјет' мило.

И треба видети колико има утицаја пемачке пасторалне поезије у његовим Пастирима, који изгледају тако народног надахнућа, и предметом и начином обраде. Он се угледа и на руске песнике, нарочито на Державина, којега у првим својим песмама често наводи. Најзад, Јован Илић је кроз цео живот носио ожиљке свог класичног васпитања па младости: предмети ив грчке и римске историје код њега су прилично чести, и он има неколико већих песама које носе наслове: Прометеј, Постање људи, Рим стрепи, Акнцчмум. У тим класичарским песмама има места која су тако далеко од опште примљене идеје о поезији Јована Илића! Ко би рекао да је песник Дахира некада певао:

Имерос, Ирос, Арити, Мити, Онихос, Икос, Илмира, Ира, Тофион, Хион, Антеа, Еја, Аминтах, Итас, Елика, Евридика, Итиллос, Филос, Ирха, Мирха. О како су красни они!