Omladina i njena književnost (1848—1871)

170 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

[845 штампао је Утјешеновић своју Вилу Острожинсну, збирку родољубивих песама, са много словенских осећања али са мало уметности, намењену само ужем пријатељском кругу. Догађаји од 1848 и 1849, рад уз бана Јелачића, затим државна служба, били су га сасвим одвукли од поезије. И он је као песник био готово заборављен, када се 1860 појавио његов Недјељко.

Ова „народна пјесма јуначка“, „одломак из већег дјела“ јесте ладан, развучен еп, без радње и без икакве живости. Писац је имао на уму велику хрипћанску епопеју Дантеа, и хтео да епски опева ублавље православља“, све лепоте народне вере и народнога духа. Дуги разговор између Виле Равијојле, гуслара Рада од Острела Града и протопоп-Недјељка своде се на прослављање народа и Оловенства. То су оне проповеди мудрога протопопа народу:

Љуб'те брата које вјере био Нека нам је ка' рођени мио... „Наше племе погинути неће Јер је листак бујне горе силне...

Недјељку је казан онај познати афоризам. А брат мио, које вјере био...

Тај млитави спев, којп данас не може да нађе читалаца, паишао је на такав одзив као ретко које књижевно дело српско дотле. И српски и хрватски

_ „листови утркивали бу се ко ће више похвале рећи

=“ __ 0 овој књизи која тако дубоко открива народни

| ПАуХ, и којом наша књижевност добива тако дугог

: тако АНУ очекивани еп. Још !885 Никанор Грујић