Omladina i njena književnost (1848—1871)

_ ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 471

се дивио „богатству песничких мисли и песничког језика“, и тврдио да се са Утјешеновићем „не могу сравнити ни најчувенији песници српски и хрватски.«“ |

У ствари, Недјељко је једна поучна и добронамерна, али и врло досадна књига. И Утјешеновић, који није имао ни темперамента, ни фантазије да би могао бити песник, сам је разборито говорио: уја нијесам био књижевник и песник од заната.«“ Његов глас је долазио добрим делом отуда што је лепо знао народни језик. Рођен у Горњој Крајини, у Острожину, где „ниједне турске или какове друге стране ријечи« није чуо, он је располагао свом гипкошћу и јасношћу чистога народнога језика, и то у толикој мери да је местимично певао тоном и реченицама народне поезије. И у томе стоји један степен више од Јоксима Новића-Оточанина, а један степен ниже од Никанора Грујића. ___Иначе овај самоуки списатељ био је разборит човек, који је читао и мислио. Његове Мисли о важности, правцу, средствима унапређења књижевности србсто-хрватске, |Београд, 1869), имају врло тачних погледа, паметних опажања, умесних предлога о свима практичним питањима народне књижевности. То је претходница Сриске Гњиге Стојана Новаковића, и заслужује да се и данас прочита.