Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 419

Змајево причање како га је Радичевић предусретао: „Кад сам ја дошао у Беч, Бранко је био већ „стари“ ђак ни с висине гледаше на нас младунчад. Омладина га је обожавала, али нико више него ја, те сам сваким начином настојао, да скренем његову пажњу на себе, — ишао сам у кафане и гостионице, где он сеђаше, седао сам близу њега, уплетао сам се у разговор, грохотом- сам се смејао његовим досеткама и шалама, покушавао да и сам избацим коју, али ми све би у залуд. Никада Бранко озбиљније не скрену пажњу на мене, никада не проговори правце са мном, сем што ми један једини пут рече две речи, које су таке да их не могу поновити у јавности.“ “)

Два крупна песника српска, учитељ и први његов ученик, оснивач српске лирике и привмник ваставе и славе његове, Бранко Радичевић и Змај су прошли један поред другог, и пису бе осетили ц разумели!

На првим Змајевим стиховима јасно се види угледање на Радичевића, и може се наћи више но један паралелизам. Од њега је узео оно што му је најбоље: лакоћу, окретност стиха, али нарочито народни јевик и угледање на народну песму. Угледајући се на Бранка Радичевића, Змај је почео певати у духу народне поезије и на народном језику. Мало је наших писаца на које је народна поезија вршила тако велики и срећан утицај, и који су је тако успешно могли подражавати. Има Змајевих песама које толико имају И карактер, („Соко бира, где ће наћи мира...“), да су _ псотшуно ушиле у народ и певају се као народне. МЕ

Е , Годишњак Ориске Краљевске Академије, ХУПЛ, 1904. Београд 1905. Некролог Змају, од Сима Матавуља, стр. 341.