Omladina i njena književnost (1848—1871)

180 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

старости, Змај се сасвим одао подражавању народних песама, и тако је, без успеха, дао две свеске својих Снохватица (1895, 1900) и. Девесиље (1900).

Други, истовремени учитељ Змајев био је Петефп, чији је глас тада био на своме врхунцу, нарочипто после његове јуначке смрти на бојноме пољу, где је крвљу запечатио своје родољубиве и слободољубиве песме. Знајући мађарски језик од детињства, васпитан као дете од једне интелигентне мађарске племићкиње која му је била место матере, ђак мађарских школа у Халашу, Змај је из рана био познат са мађарском књижевношћу која је тада била у пуном цвету. Његове симпатије зауставиле су се на страсноме и плахоме Петефију, који је више но ико био у стању да заплени душу једног младог романтичног песника. Петефи тако из рана постаје један од најдражих песника Змајевих. Ђури Јакшићу, који је тада почео кришом писати стихове, гура он у руке Петефија; целога га живота преводи, веће ствари као спев Витез Јован и знатан број мањих песама, п то тако срећно, лаком успешно преведених да их је тешко схватити као обичне преводе, и да су по неке од њих сишлеу народ и певају се као народне. Између Петефија и Змаја нашла би се више но једна сличност. У сваком случају она поезија пејзажа угарског, оно_ либерално у„домољубље« и нешто старинско уважавање Беранжеа дошло је Змају из Петефија. |

На Змаја су исто тако. утицали немачки ро И Е песници: цела демократска |