Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 487

у ономе што је најпнтимније. Ко се не сећа оних лепих песама:

Мрачни кратки дани Суморно јесење На небу облаци На срцу камење.

или:

Нешто си рећи хтела Кад више ниси могла, Уста ти беху нема Ал суза ти помогла.

[1 те песме допадаће се увек тим силним и свежим дахом, просте, срдачне непосредности и искрености и својим широким општечовечанским карактером.

Змај је поред свега тога био и духовит човек пи сатиричар јувеналске врсте. Само, он се није хтео ограничити, као поједини његови савременици, на игре речи, каламбуре и епиграме, но је и свој дух ставио у службу ошштем добру. Као што је Жан-Жак Русо писао да је „духовитост посољен разум“, тако је и Змај веровао у виши задатак сатире: “

Уме шала бити смела Зна имати и начела, Подиже се лака шала И на висе од морала, Отуд сеје клице стварне“ Без придике сувопарне.

Још 1858 јавио св и у шаљивом листу Месечару као хумористички и сатирички песник, и годинама све је више залазио. у политичку сатиру. Као __ уредник Змаја, од којега му је и надимак остао