Omladina i njena književnost (1848—1871)

25 со

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

„Киже и Стармалоља, он је био страх и трепет онима који су лични интерес издизали изнад народнога интереса, и многе отечествене немани Змај је раздерао својим оштрим канџама, за на светлости Жиже спржена су крила многим домаћим бубама и ноћним лептировима. И та оштра осветничка сатира која је ударала сраман жиг, то певање које је постајало звиждање, то задавање рана од којих се није лечило, навукло је на песника силне мржње, које га ни у гробу нису поштеделе.

Било би недостојно песника и човека као што је Змај затворити очи пред његовим манама и ћутке прећи преко њих. Пре свега Змајев живот није био лак и угодан, и он је певао само онда када му је остајало слободна времена од заморних поолова лекарских и уредничких. Као готово сви српски писци он је познао »авет“, како је сам назива, „старање за свакидашњи крух“, и отуда очевидне празнине у његовом књижевном образовању, отуда брзо и површно занатско стварање, отуда тако често његово надахнуће изгледа оскудно, машта без много инвенције, израз без јачине и без боје. На страну његове песме из старости, које су доказ слабљења његова духа и старачке духовне изнурености: није суђено свакоме да буде као Гете, да са осамдесет година сачува топло срце од двадевет и дух од четрдесет година. Змај је и сувише живео општим животом својега доба, и све мане његова нараштаја и сувише се опажају на њему. Први песник Омладине није могао бити без главних мана омладинских. Он је одвећ много и одвећ лаке руке певао, као што су сви код нас радили