Omladina i njena književnost (1848—1871)

_шљритиниаиаитииањи 4

ОМЛАДИНА П ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 3!

п да треба ропски погнути главу пред силнима овога света и без поговора сносити неправду " насиље. Али просвета скида окове са вековнога роба, подиже га на стулањ слободна човека, »овог

| највишег створења. земског, разумом и слободном

' вољом одареног«.

Српски народ је увек био те зле среће да је робовао пли домаћим или туђинским угњетачима, п то се жалосно стање непрестано продужује. „Народ наш данас нити је спољашње нити унутразиње слободан. Није спољашње зашто Турчину

(раши шеда ам 4; стек КОР о ВИ Није унутрашње Рапитоснема = _. _-=-- —_ незнатне = 757 Он је голо средство, које сада, један сад други за цјели сљоје употребљава — — — —«< Он иде за лажним

обећањима, и сноси јарам самовоље, леже на мацко пуни апсане, труне на точковима.

Грујић хоће да се једном за свагда раскроти са: онима који су задовољни и не траже ништа боље, који „садашње бреме срамне зависности и чемерна покровитељства“ упоређују са турским добом и узвикују: „Никад боље по данас“. Орпеки народ треба одлучно да пође путем напретка, п Дружина Младежи Србске предлаже народу овај политичко-национални програм: |

„|. За спољашње ослобођење његово свестним учинити бића свеколиког Орбства свестним нега“ шње Царевине и сјајне будућности своје. — Даље боље упознати и тешње скопчати, са свима гранама, славенским.

„2. Ва унутрашње ослобођење мора се народу нашем представити: Шта је он као народ један, каква права треба да има — Шта је влада, зашто и од кога, и које су границе њенег Казати му